Voda

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Broj stanovnika na planeti ubrzano se povećava. Iako potrebe za vodom rastu, njena količina se ne menja, već se velika količina vode zagađuje, pa se količina vode koju je moguće koristiti iz godine u godinu sve manja.

Voda pokriva 71% Zemljine površine. Najveći deo vode na Zemlji (97%) nalazi se u morima, što znači da je nekorisna za piće i poljoprivredu. Samo 3% vode na svetu je iskoristivo u te svrhe. Više od 2% tih resursa nalazi se u severnom polarnom krugu, što takođe otežava njeno iskorišćavanje.

Oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbeđene ni elementarne sanitarne uslove (pretežno u Africi i južnoj Aziji), a više od 5 miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom. Klimatske promene snažno utiču na rezerve pijaće vode u nekim delovima naše planete.

Srbija je na 47 mestu od 180 država rangiranih po količini vodenih resursa u svetu. U našoj zemlji je koncentrisano vise od 20% svetskih rezervi slatke vode. Spadamo među evropske zemlje koje su najbogatije izvorima mineralne vode ali, bez obzira na statistiku, svaki treći vodovod u Srbiji je visoko rizičan jer isporučuje vodu koja je mikrobiološki i hemijski ispod dozvoljenog nivoa kvaliteta.

Trećina stanovništva Srbije koristi vodu iz izvorišta, bunara i seoskih mreža koji nikada nisu kontrolisani. Poslednji rezultati ispitivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće iz 155 vodovodnih sistema u Srbiji pokazuje da je samo 47,75% ispravnih vodovoda.

Sa druge strane, naša zemlja ne samo da ne koristi veliki potencijal podzemnih voda, već pravo bogatstvo baca.

Poseban problem predstavljaju zagađenja podzemnih voda. Ova zagađenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda – zbog korišćenja vestačkog đubriva i otpadnih voda iz seoskih naselja. Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagađujući je. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom.

U Srbiji je sve manje i zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka.

Pre dva milenijuma na Zemlji je živelo oko 3% današnjeg stanovništva. Količina pitke vode nije se značajno povećavala. Prema umerenim demografskim procenama svetsko stanovništvo će se sa sadašnjih 6,3 milijarde do 2050. godine popeti na oko 9 milijardi ljudi. Zbog tog porasta će se vodni resursi po stanovniku bitno smanjiti, što će u posebno tešku situaciju dovesti najmnogoljudnije kontinente – Aziju i Afriku. Godišnja količina vode po stanovniku u Africi smanji će se sa 4870 u 2002. na 2240 litara u 2050. godini, a u Aziji sa 3580 na 2590 litara. Do velikog smanjenja doći će i u Australiji, Okeaniji i u Južnoj Americi.

Smatra se da će do 2025. godine, dve trećine čovečanstva osetiti ozbiljan nedostatak vode. Tome doprinosi u velikoj meri neracionalna potrošnja vode. U svetu danas postoje regije koje imaju velikih problema sa vodom za piće, čime se neposredno ugrožava opstanak ljudi i života na tom prostoru. U odnosu na rast stanovništva u sledećih 25 godine još 33 države će se suočiti sa istim problemom. Ovakav razvoj može biti i nepovoljniji s’ obzirom na klimatske promene koje su danas vidljive i golim okom. Porastom stanovništva u svetu stanje se pogoršava, jer se nepromenjeni resursi dele na sve veći broj ljudi.

U ciklusu kretanja pitke vode (vodena para, kiša, voda u rekama i jezerima, podzemna voda, voda u lednicima) ljudi mogu koristiti samo 0,05% od njene ukupne količine. To je količina koju je moguće koristiti za ljudske potrebe i potrebe svih drugih živih bića koja piju slatku vodu. S obzirom na to da potrebe za pitkom vodom stalno i brzo rastu, a da su njene količine ograničene, čovečanstvo će se vrlo brzo suočiti sa nedostatkom pitke vode. Problem voda, iskorišćavanja i rezervi postaje sve važnije pitanje savremene bezbednosti.

Promene kvalitete vode nastaju kao posledica prirodnog hidrološkog ciklusa kojim se obnavljaju zalihe vode, ali najveći uticaj na promenu kvalitete vode ima čovek. Hemijski zagađivači u životnoj sredini jedan su od najvažnijih problema većine zemalja kao stalni nepoželjni pratioci tehničko-tehnološkog razvoja.

Najveći zagađivači površinskih i podzemnih voda su: nafta i njeni derivati, proizvodi hemijske industrije, otpadne i industrijske vode, gradske otpadne vode iz kanalizacije i deponije industrijskog i komunalnog otpada.

Intenzivni razvoj industrije i tehnologije u svetu, kao i ostale aktivnosti čoveka u proizvodnji različitih proizvoda i hrane, doveli su do velike proizvodnje različitih neorganskih jedinjenja koja imaju veoma štetan uticaj na vodu.

Gasovi koji se oslobode tokom sagorevanja fosilnih goriva u atmosferu, stupaju u različite hemijske reakcije i stvaraju opasna jedinjena (sumpornu i azotnu kiselinu). Kao posledica oslobađanja ovih štetnih jedinjenja u atmosferu, nastaju kisele kiše koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruženja vode-uništavaju šume, ubijaju ribe i mnoge druge životinje.

SAVETI:

• Racionalno koristite vodu!
• Ukoliko svoju odeću perete hladnom vodom, sačuvaćete 226 kg CO2 godišnje!
• Mašine za veš troše 40-60L po jednom ciklusu pranja, dok mašine za sudove do 20L! Koristite hladnu vodu umesto tople, i perite samo onda kada ih napunite vešom ili sudovima!
• Zagrevajte samo onoliko vode koliko Vam je neophodno! Ako zagrevate samo onoliko vode koliko Vam je potrebno uštedećete dosta energije. Kada bi svi Evropljani zagrevali samo koliko je neophodno izbegli bi litre i litre zagrejane vode dnevno. Energija koja bi se sačuvala bila bi dovoljna za napajanje 1/3 uličnog osvetljenja!
• Oko 15% prosečnog kućnog računa ide na zagrevanje vode. Da bi manje trošili tople vode, bolje se tuširajte 5 minuta nego kupajte!
• Zdravlje ljudi može da bude ugroženo i zagađenom vodom. Voda koja je bakteriološki neispravna, a koja se upotrebljava za piće, utiče na pojavu crevnih zaraznih bolesti!
• Ne secite šume! Seča šuma i pogrešna obrada zemljišta omogućava brzo oticanje vode iz brdsko-planinskih terena. Time se smanjuju količine podzemnih voda, a istovremeno osiromašuje zemljište jer razara površinski sloj. Sve ovo utiče na pojavu poplava i eroziju zemljišta, kao i smanjenje kvaliteta vode za piće u podzemnim izdanima.
• Dobro razmislite pre nego što fekalnu vodu izlijete u reku! Voda za piće može takođe da se zarazi i patogenim mikroorganizmima. Dokazano je sredinom prošlog veka, da se kolera prenosi vodom zagađenom fekalijama.
• Neophodno je preduzimanje hitnih mera za izgradnju kanalizacionih sistema u naseljima gde se otpadne vode tretiraju samo putem individualnih septičkih jama koje veoma ugrožavaju podzemna izvorišta vode za piće.
• Ne koristite veštačka đubriva! Zagađenje podzemnih voda nastaje zbog poljoprivrednih aktivnosti koje podrazumevaju korišćenje veštačkih đubriva, spiranjem sa deponija i poniranjem u podzemne vode.
• Živa je veoma opasna ako dospe u vodu, jer tada postaje rastvorna i nemoguce je ukloniti je!
• Koristiti biorazgradive detergente jer na taj način pomažemo biološku razgradnju, i sprečavamo pojavu eutrofikacije (pojava cvetanje jezera) a samim tim ne ugrožavamo zivot organizama koji žive u jezerima.
• Koristiti omekšivač vode umesto omekšivača za veš, jer meka voda smanjuje potrošnju detergenta i štiti mašinu, a nastale otpadne vode su prihvatljivije za vodotoke!
• Vodite računa o tome šta bacate u kanalizaciju! Treba da imamo na umu da će to završiti ili u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda ili u vodotoku!
• Ne odlagati otpad u blizini izvorišta pitke vode i vodotoka! Samim tim ćete sprečiti nastajanje velikih količina otpadnih voda na samom izvoru!
• Ne secite šume u blizini izvorišta!
• Kontrolišite eroziju tla na vlastitom imanju sadnjom biljnog pokrivača i stabilizovanjem područja sklonog erozijama!
• Ne odlažite staro motorno ulje u blizini vodenih resursa! Jedan litar ulja zagadi preko milion litara vode.
• Pažljivo odlažite baterije! Jedna baterija od cinka može da zagadi od 5-30 m³ vode, jedna kadmijumska baterija može da zagadi od 3000-15000 m³ vode.