energijaOsnovni vidovi energije koji omogućavaju funkcionisanje današnje civilizacije su uglavnom toplotna i električna energija, koje se u daljim tehnološkim postupcima primenom određenih konvektora (pretvarača) mogu prevesti u ostale vidove energije.

Toplotna i električna energija se danas dobijaju u velikom procentu iz neobnovljivih izvora energije. Budući da će energetske potrebe čovečanstva, u narednim godinama, rasti neophodne su mere pomoću kako bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguću meru.

Najznačajniji izvori energije počev od 18. veka jesu ugalj, nafta i prirodni gas.

Veliki procenat svetske energije još uvek se dobija iz ekološki neprihvatljivih izvora energije, pogotovo fosilnih goriva koja su i dalje dominantna. Međutim, upotreba ovih energenata dovodi se pre svega u vezu sa značajnim zagađenjima životne sredine i poremećajima klime. Kako je osnova fosilnih goriva ugljenik, normalnim sagorevanjem tog goriva nastaje ugljen-dioksid (CO2) koji je jedan od gasova staklene bašte. Ugljen-dioksid, kao što je poznato, uzrokuje globalno zagrevanje. Još opasniji je gas ugljen-monoksid (CO) koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja goriva. Ugljen-monoksid je izuzetno otrovan gas bez boje, ukusa i mirisa, a koncentracija od samo 0.6% izaziva kod ljudi smrt nakon 15 minuta udisanja. U neobnovljive izvore se ubrajaju fosila goriva: ugalj, nafta i njeni derivati, prirodni gas i nuklearna goriva.

Trenutno ni jedno fosilno gorivo nije sasvim pročišćeno, pa se prilikom sagorevanja otpuštaju još neki štetni gasovi poput sumpor-dioksida (SO2). Ti gasovi odlaze u atmosferu, gde u dodiru sa vodenom parom u oblacima formiraju kapljice koje padaju na tlo – kisele kiše koje deluju izuzetno štetno na čitave ekosisteme. Kod sagorevanje nekih izvora energije nastaju i sitne čestice minerala koje kasnije stvaraju pepeo ili čestica prašine i čađi. Jedan deo tih čestica diže se u atmosferu nošen vrtlogom dima i te čestice su takođe vrlo opasne po zdravlje, jer mogu štetno uticati na disajne organe ljudi.

Kod energije, na žalost, uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan, od direktnih ekoloških katastrofa poput: izlivanja nafte, stvaranja štetnih gasova (koji su uzročnici pojave kiselih kiša), pojave radioaktivnog otpada i zračenja, zaostajanja štetnog otpada pri sagorevanju neobnovljivih sirovina, do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja.

Upotreba neobnovljivih energenata dovodi se pre svega u vezu sa značajnim zagađenjima životne sredine i poremećajima klime. Kako bi se ovi uticaji eliminisali ili barem umanjili, a i usled naftne krize krajem 70. godina prošlog veka, počelo se sa upotrebom drugih dostupnih izvora energije, tačnije, obnovljivih izvora energije. Tu spadaju praktično energenti sa kojima se svakodnevno susrećemo, kao što su Sunčevo zračenje i snaga vetra, rečni tokovi i biomasa, ili pak skriveni pod Zemljinom korom, kao što je energija vode, stena, zemljišta.

Ovi obnovljivi izvori energije praktično su stalni i sveprisutni i ne ugrožavaju životnu sredinu. Međutim, primena svakog od njih ima svoja ograničenja, ali jedno je sigurno, postojeći kapaciteti veoma malo su iskorišćeni, a i to malo svodi se na ekonomski najrazvijenije delove sveta, tako da novac predstavlja najvažniji ograničavajući faktor iskorišćavanja ovih izvora. Treba uzeti u obzir i svest stanovništva i upućenost u bolje odlike obnovljivih izvora energije u poređenju sa konvencionalnim.

Obnovljivi izvori energije podrazumevaju izvore iz prirode koji se mogu potpuno ili delimično obnoviti nakon iskorišćenja njihovog dela rezervi u prirodi. Najznačajniji izvori ovog tipa jesu: solarna energija, energija vetra, hidroenergija, geotermalna energija i bioenergija. Globalna ulaganja u ove izvore energije beleže nove rekorde poslednjih godina.

Srbija je primer zemlje koja je veoma malo uložila u upotrebu obnovljivih izvora energije, a njeni kapaciteti jako su veliki, čak veći od velikog broja evropskih zemalja.

Najvažniji razlozi zbog kojih raste potreba za povećanjem udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj potrošnji jesu sledeći: sve je veći nedostatak fosilnih goriva, teži se globalnoj ekološkoj zaštiti planete Zemlje, teži se lokalnoj ekološkoj zaštiti, teži se energetskoj nezavisnosti. S druge strane, postoje nedostaci upotrebe obnovljivih izvora energije, a najvažniji su: nešto je veća cena investicione opreme, spora je otplativost investicije, niži je energetski potencijal, složenija je tehnička eksploatacija sistema.

Solarna energija podrazumeva upotebu solarnih kolektora i praktično je besplatna. Može biti konvertovana u električnu i toplotnu energiju. Lideri prema kapacitetima ove energije jesu Nemačka i Kina, a to su ujedno i zemlje koja najviše ulažu u postojeće kapacitete. Najpogodniji predeli u Srbiji za iskorišćenje ove energije jesu jugoistočni delovi zemlje gde je broj sunčanih sati najveći tokom godine. Ali, ovaj vid energije skoro je potpuno neiskorišćen u našoj zemlji.

Energija vetra povezana je sa određenim poteškoćama prilikom instalacije vetrogeneratora. Najveće kapacitete ovog vida energije ima Kina i ona stoga i najviše ulaže u njih. U Srbiji su najpogodniji predeli za izgradnju vetrogeneratora istočni i severoistočni jer je u njima brzina vetra veća od 4 m/s.

Izgradnja velikih hidroelektrana i njihov rad imaju mnoge mane, kao što su zagađenje, buka i ugrožavanje biodiverziteta. To nije slučaj sa malim hidroelektranama, tako da se njihova izgradnja podstiče. Srbija ima dobre uslove za izgradnju velikog broja malih hidroelektrana, ali ih trenutno nema mnogo u Srbiji.

Geotermalna energija predstavlja gotovo neiscrpan izvor toplote budući da Zemljino usijano jezgro konstantno šalje toplotu ka površinskim vodama, stenama i zemljištu. Velika mana iskorišćenja ovog vida energije povezana je sa emisijom štetnih gasova. Najveće kapacitete geotermalne energije imaju SAD. Kada reč o našoj zemlji, može se reći da bi korišćenje ovog izvora bilo najisplatljivije moguće rešenje jer su kapaciteti ogromni, a postoje i tehnološki uslovi za njihovu iskoristivost koji bi Srbiji omogućili brojne prednosti. Međutim, ovi kapaciteti skoro potpuno su neiskorišćeni.

Biomasa je značajan izvor energije jer ne emituje dodatnu količinu ugljen-dioksida u atmosferu. Dobija se iz mnogobrojnih vrsta izvora, a kao najvažniji proizvodi njihove prerade jesu bioetanol, biodizel i biogas. Najveće kapacitete za dobijanje energije iz biomase ima SAD, koji uz Nemačku najviše ulaže u njih. Srbija je bogata rezervama biomase i na nju otpada najveći procenat ukupnih kapaciteta obnovljivih izvora energije.

SAVETI:

Koristite sijalice za uštedu energije. Skuplje su od običnih sijalica, ali štede novac, jer koriste samo oko četvrtine struje da bi davale istu količinu svetlosti i traju četiri puta duže od običnih sijalica!
Izbegavajte modus “stand-by” i gasite svetla. Ugasite televizor, video, liniju i kompjuter kada ih ne koristite. Ti uređaji mogu da potroše između 10 i 60% struje kada su na “stand by”! Televizor u “stand by” režimu troši i do 24% energije više u odnosu na potrošnju kada je uključen.
Ugasite svetlo kada Vam ne treba i isključite monitor kompijutera kada ste na pauzi.
Koristite uređaje koji štede energiju. Ako kupujete veš mašinu, frižider, mašinu za sudove ili rernu, kupite model koji najviše štedi energiju. Takvi uređaji su možda skuplji ali se isplate kroz manje račune za struju. Isto važi za kancelarijsku opremu kao što su kompijuteri, fotokopir mašine, štampači.
Ugradite dobru toplotnu izolaciju u svojoj kući. Ovo je jedan od najefikasnijih načina da se uštedi energija i novac. 50% toplote može pobeći kroz zidove, krovove i podove sa lošom izolacijom.
Frižidere, zamrzivače i klima uređaje koji sadrže štetne radne medijume (npr. freone) potrebno je nakon prestanka korišćenja odložiti na odgovarajuću deponiju.
Izaberite frižider koji odgovara potrebama vaše porodice. Imajte u vidu da frižider srednjeg kapaciteta troši 300kWh godišnje, bez obzira da li je pun ili prazan, a mesečna potrošnja raste 10-20kWh za svakih 100 litara dodatnog kapaciteta.
Otapajte hranu prirodno, poželjno je zamrznutu hranu iz zamrzivača prvenstveno prebaciti u frizider.
Perite ekonomično. Veš i mašinu za sudove koristite samo kad se napune. Koristite prašak za pranje koji odgovara pranju na niskim temperaturama i ekonomične programe.
Smanjite korišćenje tople vode tuširanjem umesto kupanja.
Uvek stavite poklopac na posudu u kojoj kuvate, na taj način se toplota duže zadržava u posudi i smanjuje kondenzaciju pare po kuhinji. Kuvajući sa poklopcem možete uštedeti i do 20% energije.
Ne držite vrata frižidera otvorena duže nego što je neophodno.
Kada stavljate hranu u frižider ili zamrzivač, vodite računa da bude ohlađena.
Ako je moguće ne stavljajte frižider i zamrzivač jedan do drugog.
Koristite električni grejač vode jer je zagrevanje vode brže i efikasnije od zagrevanja vode u posudi na električnom šporetu.
Uvek isključite računar kad ga ne koristite. Ako ga ipak morate ostaviti uključenim, isključite monitor, jer on troši više od pola energije celog sistema.
Screen saver ne štedi energiju. Uključivanje i isključivanje računara ne troši dodatnu energiju, niti opterećuje računar. Isključivanjem računara i monitora produžavate životni vek komponenti i štedite energiju. Ako ostavite monitor uključen celu noć potrošićete energije dovoljne za zagrevanje šest večera u mikrotalasnoj rerni.
Stare računare i računarske komponente ne bacajte zajedno sa kućnim otpadom, jer oni u sebi sadrže teške metale i olovo. Predajte ih firmama koje se bave reciklažom elektronskog otpada.
Kupujte i koristite punjače za baterije kao i baterije koje možete da punite kada se isprazne.
Neki punjači za mobilne telefone, laptopove i digitalne kamere troše energiju i kada su uređaji napunjeni i odvojeni od punjača. Dokaz za to je da su punjači uključeni u utičnicu topli.