Na časovima je otvoreno pitanje odnosa ekološkog prava i međunarodnog prava. U tom smislu, ukazano je na značaj prve konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, koja je održana u Stokholmu 1972, na kojoj je usvojena Deklaracija UN o čovekovoj sredini – Stokholmska deklaracija.

Deklaracijom je proklamovano 26 principa koje države treba da primene radi zaštite u unapređenja životne sredine. Deklaracijom je, između ostalog, istaknuto da “čovek ima osnovno pravo na slobodu, jednakost i adekvatne životne uslove u životnoj sredini čiji kvalitet omogućava dostojan život i blagostanje”. Stokholmska konferencija o čovekovoj sredini probudila je svest i označila početak ekoloskog doba.

Kroz otvorenu diskusiju u kojoj su učestvovali polaznici studija, ukazano je na važnost Rio deklaracije iz 1992. godine u kojoj je istaknuto zalaganje međunarodne zajednice za održivi razvoj zasnovan na ekološkim principima. Pod održivim odnosno usklađenim razvojem podrazumevamo upravljanje prirodnim dobrima, očuvanje biodiverziteta i samoreprodukcije prirode, racionalnu potrošnju i štednju energije i prirodnih bogatstava, naročito neobnovljivih, reciklažu i primenu čiste tehnologije, preduzimanje mera zaštite životne sredine, a sve radi zadovoljavanja potreba sadašnjih i budućih generacija.

Na predavanjima u petak i subotu, 28. i 29. mart, polaznici studija će se upoznati sa osnovama primene Arhuske konvencije: pravom na pristup ekološkim informacijama i pravom javnosti na učešće u donošenju ekoloških odluka.