Projekat
“Unapređenje dijaloga predstavnika državnih institucija i
OCD u procesu evropskih integracija Srbije u oblasti zaštite životne sredine”
Fond Ecotopia je, uz podršku Ambasade Velike Britanije, organizovao 3. aprila 2013. godine jednodnevnu konferenciju “EU – Izazovi i perspektive Srbije u oblasti životne sredine 2013” u beogradskoj galeriji O3ONE.
Na konferenciji je bilo reči o u usaglašavanju zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije (EU) u oblasti životne sredine, mehanizmima za unapređenje dijaloga predstavnika državnih institucija i organizacija civilnog društva u procesu evropskih integracija Republike Srbije u oblasti životne sredine, i većem uključivanju svih zainteresovanih strana u ovaj proces.
Konferenciji su prisustvovali predstavnici nadležnih državnih institucija, predstavnici lokalnih samouprava, privrede, organizacija civilnog društva, akademske zajednice, medija i međunarodnih organizacija.
Učesnici Konferencije su nakon sveobuhvatne i konstruktivne diskusije doneli sledeće zaključke i preporuke:
Zaključci
- U prethodnih nekoliko godina u Republici Srbiji je uspostavljen potpuno nov normativni okvir u oblasti životne sredine koji je u velikom stepenu usalgašen sa pravnim tekovinama EU i kojim su stvoreni uslovi za uspostavljanje novih, delotvornijih administrativnih instrumentata zaštite životne sredine;
- Postoji ogroman zaostatak u primeni i sprovođenju propisa, pre svega, zbog kašnjenja u donošenju podzakonskih akata, nedostatka koordinacije između nadležnih insitucija, nedovoljno razvijenih mehanizama za dijalog zainteresovanih strana, nedostatka kapaciteta i raskoraka između novih nadležnosti i raspoloživih finansijskih sredstava;
- Ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine pokazalo se kao veoma loš potez već u ovom kratkoročnom periodu,a prisutna tendencija ukidanja insitucija bitnih za podršku regulative usaglašene sa EU može prouzrokovati još veće negativne i dugoročne posledice (kao npr. ukidanje Agencije za hemikalije);
- Dostizanje visokih standarda EU je dugoročan proces i ne mogu se očekivati značajniji kratkoročni rezultati. U narednom periodu će biti potrebna značajna finansijska sredstva, verovatno veća nego što je procenjeno, a koja će biti veliko opterećenje i za privredu i za državu. Dodatnu prepreku može činiti i postojeće shvatanje da je ulaganje u zaštitu životne sredine trošak, a ne investicija;
- Postoje uspostavljeni formalni mehanizmi saradnje civilnog sektora i državnih insitucija koji omogućavaju da komunikacija postoji, ali se oni ne koriste na zadovoljavajućem nivou i organizacije civilnog društva još uvek nisu na adekvatan, pravovremen i smislen način uključene u razmatranje nacrta politika i propisa;
- I pored toga što postoji izvesna komunikacija i saradnja sa organizacijama civilnog društva i učešće predstavnika državnih institucija u formulisanju pojedinih preporuka, one u većini slučajeva nisu sprovedene. Razlozi se mogu tražiti u nedostatku kapaciteta i koordinacije, kao i nedostatku političke volje i ispravne prioritizacije sleda koraka;
Još uvek ne postoji dovoljno razvijena svest državnih institucija da imaju obavezu informisanja javnosti, pružanja odgovora na postavljena pitanja i dostavljanja traženih informacija;
- Zbog nagomilanih problema, više nije potrebna samo promena svesti već promena životne filozofije u oblasti životne sredine, a takođe, u osnovi je potrebna i korenita promena u razumevanju i pogledu na svet svih građana.
Preporuke
- Potrebno je iniciranje izmene postojeće prakse pripreme i usvajanja propisa, s ciljem obezbeđivanja obaveznog i značajnijeg učešća svih zainteresovanih strana (prvenstveno lokalne samouprave, privrednih subjekata, organizacija civilnog društva i javnosti) u pripremi propisa;
- Nadležne državne institucije treba da u ranim fazam donošenja propisa sprovode konsultacije sa predstavnicima lokalnih samouprava u cilju provere primenljivosti pojedinih rešenja i efekata propisa i da obavljaju stalne konsultacije sa lokalnim samoupravama radi ocene napretka u sprovođenju propisa. Takođe, potrebno je da se u procesu donošenja zakona uvažavaju mogućnosti, potrebe i specifičnosti lokalnih samouprava;
- Potrebno je pokretanje projekta čiji bi cilj bio analiza efekata i problema u primeni propisa koju su doneti u procesu usaglašavanja nacionalnih propisa sa pravnim tekovinama EU;
- Državne institucije treba da uspostave potpuno nove mehanizme saradnje sa privredom, uvažavajući stručna mišljenja, da obezbede da se mehanizmi planiranja i sprovođenja politika dosledno poštuju, proveravajući uspešnost po prethodno jasno definisanim merilima i da obezbede potpunu transparentnost prilikom donošenja i sprovođenja odluka;
- Neophodno je preduzimanje potrebnih mera radi jačanja kapaciteta nadležnih državnih institucija, a naročito kapaciteta lokalne samouprave u vezi sa sprovođenjem propisa kojima su na lokalnu samoupravu prenete značajne nadležnosti, a takođe i preduzimanje mera za unapređenje koordinacije i komunikacije među nadležnim institucijama.
- Neophodno je u najkraćem roku razmotriti pitanje ponovnog uspostavljanja Fonda za zaštitu životne sredine;
- Potrebno je da državne institucije i organizacije civilnog društva nastave da rade na unapređenju postojećih i izgradnji novih mehanizama međusobne saradnje koji treba da dovedu do izgradnje istinskog partnerskog odnosa gde bi civilno društvo bilo prihvaćeno kao ravnopravan i poželjan partner u vođenju odgovorne i otvorene politike životne sredine;
- Neophodno je nastaviti realizaciju projekata umrežavanja i izgradnje platforme organizacija civilnog društva za zajedničko delovanje, u cilju integrisanja svih napora i stvaranja jake koalicije koja ce imati zajednički cilj da politika u oblasti životne sredine postane javna;
- Nastaviti sa organizovanjem javnih dijaloga sa državnim institucijama u cilju rasvetljavanja problema i suočavanja sa posledicama neispunjavanja obaveza uz učešće svih predstavnika civilnog društva, odnosno organizacije civilnog drustva, profesionalnih i strukovnih udruženja i akademske zajednice.
